Znate za Dedinje i Senjak, ali samo iskusni znaju za elitni kraj Zerek

Ako je Dedinje simbol bogatstva, Vračar istorijsko omiljeno mesto direktora, a Karaburma mala Kolumbija, šta je onda skriveni, a istinski elitni kraj Zerek? Zerek je jedna šarmantna istorijska tačka Beograda za koju znaju samo iskusni, a još su se pedesetih godina beogradski starosedeoci žalili da tone u zaborav. Nije retko da beogradski krajevi nose turske nazive, sam Dorćol je turska reč i znači raskršće četiri ulice, a zvezdarski Bulbulder u originalu znači Slavuj. Zerek je na turskom vidikovac, a ovaj kraj opravdava taj naziv.

To je područje između ulica Tadeuša Košćuška, Vasine, Pjarona de Mondezira i Francuske, dakle, samo srce kruga dvojke. Bilo je rezervisano za imućne trgovce i njihove radnje. Sam vidikovac i kruna Zereka je ugao Kralja Petra i Uzun Mirkove sa kojeg je pre višespratnica pucao pogled na donji Dorćol sve do reke.

Inače, ovo je bio pravi boemski kraj. Ulica Kralja Petra, koja se nekada zvala Dubrovačka bila je centar kafanskog života prestonice sa čak 25 kafana! Posle krunisanja njegovog veličanstva Petra, njemu u čast promenila je ime, ali ne i prirodu jer je i dan danas omiljeno mesto za kafu, ručak ili dobar sladoled.

Na Zereku nije mogao svako da živi. Početkom devetnaestog veka ovde su bili nastanjeni Turci i jevrejski trgovci, a srpsko stanovništvo živelo je u delu oko kafane “Znak pitanja”.

Zerek je tako ostao jedna mala riznica, a ako siđete u Cara Dušana videćete niske stare zgrade i ostatke kaldrme ispresecane modernim tramvajskim šinama. Za meraklije tu su i bašte tradicionalnih kafanica u kojima se i dalje vikendom dimi domaća teleća čorbica. Neke se stvari nikada ne menjaju.