“Zeleno, volim te, zeleno”
U pesmi Frederika Garsija Lorke “Romansa mesečarka”, zeleno simboliše zemaljski svet, zemlju i sve ono što sačinjava naš život. Ta predivna simbolika privukla me je da ovo kratko razmatranje o zelenilu u Nišu tako označim.
Kada razmišljam o mom životu u Nišu, u jednom dužem periodu, mogu sa sigurnošću da kažem da je niško zelenilo bilo jedan od važnih elemenata mog svakodnevnog urbanog života. U tome su parkovi, drvoredi na ulicama i veliki broj zelenih površina, imali poseban značaj.
Danas moj grad ima nekoliko velikih i manjih kvalitetnih parkovskih površina: park Čair, čija se kompletna revitalizacija očekuje ove godine, parkovska površina u Tvrdjavi, park izmedju Oficirkog doma i trga kralja Milana, park na trgu kralja Aleksandra, park Sv. Save na bulevaru Nemanjića, koji će ove godine biti značajno proširen, ali i Spomen-park Bubanj. Planirano je i formiranje potpuno novog parka kod Roda centra.
Čitav niz gradskih bulevara, kao i primarnih i sekundarnih saobraćajnica ima danas kapitalne drvorede, koji značajno uvećavaju masu zelenila.
Tu su i blokovske slobodne površine, ali, nažalost, sa neujednačenim kvalitetom.
Problem medjublokovskog prostora je vrlo složen i zahteva posebnu pažnju, pogotovo što stanovnici u tim prostorima očekuju da u njima ima što je moguće više zelenila, pored čitavog niza zajedničkih sadržaja.
Dobar iskorak u ovome učinjen je akcijom studenata Gradjevinsko-arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Nišu, koji su ponudili moguća rešenja za uredjenje medjublokovskih prostora i stvaranja predpostavki da stanari mogu kvalitetno provoditi slobodno vreme u njima. Ovo je izuzetno kompleksan i komplikovan zadatak, jer su ti prostori zapušteni, odnosno nisu održavani, i često imaju različitu vlasničku strukturu!
Medjutim, jedan drugi gradograditeljski proces ozbiljno ugrožava pitanje slobodnih odnosno zelenih površina u gradu. To su objekti koji se grade u okviru postojećih blokova, kao parcijalne lokacije. Graditeljska praksa pokazuje, u najvećem broju primera, da se u tim slučajevima ne obraća dovoljna pažnja zelenim površinama. Naime, u takvim slučajevima su one svedene na “statističku grešku”.
Mogu da zaključim da gradsko zelenilo Niša ima, nesumnjivo, veliki značaj za život svih nas nišlija. Ono doprinosi lepšem izgledu našeg grada, zdravijoj životnoj sredini i boljem kvalitetu života u njemu. Zbog toga je neophodno da čuvamo i razvijamo zelene površine, kako bi naš voljeni grad ostao prijatan i zdrav grad za život svih nas.
Autor Ivan Redi, arh.
