Umetnost u javnom prostoru – murali za lepši Niš
Javni prostori Niša – trgovi, ulice, parkovi i šetališta – već dugi niz godina su mnogo više od prostora namenjenog samo kretanju i svakodnevnim aktivnostima. Oni predstavljaju svojevrsnu pozornicu društvenog života, mesta susreta, razmene misli i ideja, kao i svojevrsno oblikovanje kolektivnog sećanja. U tom smislu, umetnost u javnom prostoru zauzima posebno mesto jer povezuje estetske vrednosti sa društvenom funkcijom, čineći Niš prepoznatljivijim, humanijim i bližim nišlijama, ali i ne samo njima. Prapočetke ovih procesa nalazimo u “Planu varoši Niške” iz 1878. godine, koji je uradio austrijanac Franc Vinter, po nalogu kneza Milana, po oslobodjenju Niša od Turaka.
Trgovi koji su realizovani kao centralni gradski prostori, u godinama koje su usledile, dali su dovoljno mogućnosti da se na njima nađu i neka umetnička dela u formi javnih česama. Znatno kasnije to su bili spomenici, koji su postajali simboli grada i važni orijentiri u njegovoj prostornoj strukturi. Pokazalo se da dobro osmišljeno umetničko delo može da transformiše običan trg u prostor identiteta i okupljanja, dajući mu prepoznatljiv karakter. Treba odmah, međutim, reći i to da kvalitet umetnosti u javnom prostoru ne zavisi isključivo od umetničke vrednosti dela, već i od njegovog odnosa prema ambijentu, istoriji mesta, arhitekturi i ljudima koji taj prostor koriste.
Niške ulice, kao najdinamičniji delovi grada, tek znatno kasnije, i u drugačijoj formi i obimu, počele su da daju mogućnosti za umetničko istraživanje i delovanje. Murali, umetnički oslikane fasade, privremene instalacije, performansi i različite forme ulične umetnosti mogu, inače, da ožive zapuštene gradske delove, kao i da podstaknu društveni dijalog i pritom doprinesu stvaranju prijatnog urbanog okruženja. Ovde treba posebno istaći značaj murala koji kroz savremeni vizuelni jezik predstavljaju istorijske događaje, znamenite ličnosti, lokalne priče ili univerzalne društvene teme.
Posebno treba istaći da savremeno shvatanje umetnosti u javnom prostoru Niša sve više podrazumeva uključivanje njegovih građana u procese njenog nastanka. Umetnički projekti danas često nastaju kroz dijalog umetnika, urbanista, arhitekata i građana, odnosno lokalne zajednice. Takav pristup doprinosi stvaranju dela koja nisu nametnuta prostoru, već iz njega proističu i postaju deo svakodnevnog iskustva građana Niša.
Ipak, postavljanje umetnosti u javni prostor Niša zahteva pažljivo planiranje. Nepromišljeno postavljena dela mogu narušiti vizuelni sklad prostora ili izgubiti svoju poruku ukoliko nisu povezana sa kontekstom mesta. Zato je neophodno uspostaviti ravnotežu između umetničke slobode, potreba zajednice i očuvanja kulturno-istorijskog nasleđa našeg grada.
I na kraju, rekao bih da umetnost na trgovima i ulicama Niša predstavlja jedan od najvidljivijih pokazatelja kulturne zrelosti svih nas koji živimo u njemu. Ona Nišu daje dušu, pretvara obične prostore u mesta sećanja i susreta i podstiče sve nas da drugačije posmatramo svoje okruženje. Niš bez umetnosti u javnom prostoru može biti funkcionalan, ali teško može biti istinski inspirativan. Upravo zato ulaganje u kvalitetnu javnu umetnost predstavlja ulaganje u identitet, kulturu i kvalitet savremenog Niša.
arh. Ivan Redi
