Električni automobili: San ili budućnost?

POGLED NA NIŠ

Niš je grad bogate istorije, ali i savremenih izazova. Grad Niš se neretko nalazi na listi gradova sa najzagađenijim vazduhom. Velike gužve u saobraćaju, rast broja vozila i nedostatak infrastrukture za alternativne vidova prevoza dodatno pogoršavaju situaciju.

Na globalnom nivou, sve više gradova uvodi mere za smanjenje emisija štetnih gasova – od ograničenja saobraćaja u centralnim zonama do subvencija za električna vozila. Ova tranzicija ka održivoj mobilnosti postaje i lokalna tema, jer čist vazduh i adekvatna saobraćajna infrastruktura nisu luksuz, već potreba.

INFRASTRUKTURA I PODRŠKA DRŽAVE

Razvoj električne mobilnosti ne zavisi samo od vozila, već i od infrastrukture koja ih prati. U Srbiji trenutno postoji ograničen broj punjača, a njihova lokacija i kapacitet nije uvek optimalan za sve korisnike, pogotovu pri planiranju dužih putovanja. U Nišu ovakvih punjača ima tek desetak. Država od 2020. pruža određene subvencije za nabavku električnih automobile i hibrida, ali na lokalnom nivou podrška još uvek nije sistematska.

DA LI SE SRBIJA UGLEDA NA EVROPU KADA JE U PITANJU ODRŽIVA MOBILNOST?

U Evropskoj uniji, električna i hibridna vozila postaju standard. Mnoge zemlje već planiraju potpuno ukidanje prodaje vozila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem do 2035. godine, a gradovi poput Osla, Pariza i Amsterdama već sada ulažu u infrastrukturu i daju pogodnosti vozačima eko vozila, poput besplatnog ili subvencionisanog parkiranja, oslobađanja od putarina, pristupa autobuskim trakama, subvencija za kupovinu ili najam električnih vozila i bicikala, kao i finansiranja instalacije kućnih i javnih punjača. Infrastruktura u vidu biciklističkih staza i parkirališta odavno je deo svakodnevice.

U Srbiji je ovaj trend još u začetku. Broj električnih i hibridnih vozila raste sporije od rasta u zemljama regiona, ali infrastruktura i podsticaji su i dalje ograničeni. Naime, Srbija nema jasno definisan strateški pravac kada je u pitanju urbana mobilnost. Iako postoje ciljevi i dokumenti kada je u pitanju elektromobilnost u narednih 15 godina, oni su deo šire energetske strategije. Tako na primer, jedan od ciljeva je i da do 2030. godine povećamo učešće obnovljivih električnih izvora u saobraćaju na 7 odsto.

Od olakšica, prisutno je pravo na umanjenje registracije za 100% električna vozila. U Srbiji trenutno ima oko 5000 električnih vozila. Tokom prethodnih 5 godina, država je subvencionisala kupovinu više od 2.800 vozila na električni i hibridni pogon, dok su ovogodišnje subvencije ograničene na isključivo električna vozila, a iznose 170 miliona dinara.

Ovakve inicijative pokazuju da prelazak na eko vozila može početi i odozdo – kroz viziju i investicije samih prevoznika ili pojedinaca koji uz date uslove mogu da priušte vožnju električnim automobilom.

KAKO TO RADE DOMAĆE KOMPANIJE?

I pored toga što u našoj zemlji ne postoje uredbe kojima se regulie poslovanje transportnih kompanija i taksi prevoznika u domenu urbane mobilnosti, pojedine kompanije odlučuju se za upravo hibridnu i/ili električnu flotu. Prema proceni Platforme za energetsku tranziciju, većina taxi službi u Nišu ima određeni procenat hibridnih ili električnih vozila u svojoj floti.

Dobro poznat primer na lokalu je Eko taksi koji u svojoj floti ima 130 vozila – hibrida i potpuno električnih vozila. Kako kažu iz kompanije, cilj je potpuna tranzicija na električna vozila u narednih nekoliko godina. Eko taksi je primer da pioniri održivosti mogu postojati i u sredinama koje tek započinju svoju eko tranziciju, i da mali koraci mogu otvoriti put ka većim promenama.

Hibridi su već donosili smanjenje potrošnje goriva i emisija štetnih gasova u gradovima, ali prelazak na električna vozila eliminiše emisiju CO₂ tokom same vožnje u potpunosti. Pored toga, značajan faktor pri odlučivanju jesu i troškovi, jer pogon električnog automobila uz racionalno punjenje može biti i do 5 puta jeftinije od autobmobila koji troše benzin ili dizel. Uz to, troškovi održavanja takođe pokazuju veću isplativnost kod električnih automobila.

Održiva mobilnost u Nišu i Srbiji još uvek je u ranoj fazi, ali pokazuje jasne naznake razvoja. Iako je pred nama dug put, jasno je da održiva mobilnost više nije pitanje izbora, već neophodnost za zdravije gradove i bolji kvalitet života. Mali koraci koje danas činimo mogu postaviti temelje za gradove u kojima će čisti vazduh, tiši saobraćaj i energetska efikasnost biti svakodnevica, a Niš može biti jedan od primera kako lokalne zajednice predvode put ka zelenijoj budućnosti.