Danas se obeležava dan napuštenih životinja

Napuštene životinje – problemi i uzroci

Danas se obeležava Međunarodni dan napuštenih životinja, kojim se skreće pažnja na problem prisutan gotovo svuda u svetu. Dok se zakoni i propisi u našoj zemlji postepeno usklađuju sa evropskim standardima, realnost pokazuje da je sprovođenje mera često otežano.

U Srbiji se procenjuje da stotine hiljada životinja godišnje završi na ulici ili u prihvatilištima. Problem, međutim, ne počinje na ulici, već u domovima – odlukom vlasnika da izbegnu sterilizaciju, zanemare obavezno čipovanje ili jednostavno napuste ljubimca kada im postane „teret“. Različite institucije i Nevladine organizacije ulažu napore da kroz programe udomljavanja i sterilizacije kontrolišu populaciju, ali njihovi kapaciteti su ograničeni, a izazovi veliki.

U nastavku teksta govorićemo o ovom problemu, uzrocima, pozitivnim primerima i što je najvažnije, pokušaćemo da odgovorimo na pitanje – šta svako od nas može da učini da se ova slika promeni?

Šta kaže statistika?

Bez preterivanja možemo reći da napuštene životinje predstavljaju globalni problem. Više od 600 miliona pasa i mačaka širom sveta danas luta ulicama, bez doma, hrane i sigurnosti. Jedan od najtužnijih podataka je da više od 95% životinja koje pronađu dom nikad ne dožive prvi rođendan u njemu. To znači da ih ljudi udome, a onda ih ponovo „zaborave“, ostave ili vrate u prihvatilište.

Samo u Americi, prema podacima organizacije PETA, na ulicama je oko 70 miliona pasa i mačaka, dok procene Evropske unije govore o preko 100 miliona napuštenih životinja u Evropi.

Prilično je zastrašujuć podatak da 75% svetske populacije pasa i mačaka nikada ne pronađe svoj dom. Samo jedan od deset pasa koji se rodi ima sreću da bude udomljen za ceo život. I da stvar bude još poraznija – samo 10% pasa i mačaka je sterilisano ili kastrirano, što znači da se krug neželjenih i odbačenih stalno ponavlja.

Primeri dobre prakse

U Nišu „Zoohigijena“ sprovodi model „uhvati–steriliši–čipuj–vrati“, koji efikasno doprinosi smanjenju broja napuštenih pasa i kontroli njihove populacije. Program zahteva dobru koordinaciju i edukaciju vlasnika, ali već pokazuje pozitivne rezultate. Isti pristup dao je vidljive rezultate i u Holandiji, koja je postala prva zemlja bez pasa lutalica. U Srbiji se, pored zakonske regulative, primenjuje i subvencionisana sterilizacija sa obaveznim čipovanjem, dok Grčka ide korak dalje –  tamo napuštanje životinje može biti kažnjeno novčano, od 5.000 do 50.000 evra, a za napuštanje mladunaca sledi i zatvorska kazna do deset godina.

Zanimljiva i inspirativna rešenja dolaze i iz Austrije i Turske. Grad Beč, recimo, tokom zimskih meseci postavlja „mačje hotele“ – drvene, termički izolovane kućice koje pružaju sigurno sklonište, mesto za odmor i hranu za ulične mačke, dok je Turska spojila reciklažu sa brigom o životinjama. Inovativni kontejneri pod nazivom Pugedon omogućavaju građanima da recikliranjem plastike i papira obezbede hranu i vodu za pse i mačke. Ove pametne stanice napajaju se solarnom energijom, a prihod od reciklaže koristi se za nabavku hrane.

Da li je sterilizacija rešenje?

Da li ste znali da samo jedan plodni par pasa i njihovo potomstvo za svega šest godina može doneti na svet oko 67.000 novih pasa, dok par mačaka neverovatnih 420.000 potomaka za sedam godina?

Sterilizacija jeste prevencija neželjenog potomstva ali ona sprečava i ozbiljne bolesti, produžava životni vek ljubimaca i doprinosi njihovom stabilnijem ponašanju. Pre svega, sterilizacija je najhumaniji način kontrole populacije.

Nažalost, kod nas se sterilizacija i dalje često posmatra kao „neprirodna“. Zato je potrebno  stalno govoriti o njenim prednostima i menjati svest ljudi. Dovoljno je da svaki pojedinac steriliše svoj ljubimca i tim malim korakom učini veliku stvar za društvo u kome vremenom ne bi bilo napuštenih životinja koje pate.

Kako možemo pomoći?

Za pomoć napuštenim životinjama dovoljno je samo malo volje i saosećanja. Zato ne okrećite glavu. Ako možete – udomite. Spasite jednog odanog psa ili jednu umiljatu macu i pružite im šansu za novi početak. Udomljavanje je odgovornost, ali i izvor neprocenjive ljubavi, a prava odluka je ona koja traje zauvek bez obzira na promene u životu.

Ako nemate uslova da udomite, možete volontirati u prihvatilištu i svojim prisustvom, toplinom i brigom učiniti da se osećaju bar malo bolje u teškim uslovima u kojima žive. Uz malo volje i truda, možete im sagraditi privremeni dom ili sklonište od lošeg vremena, doneti im malo vode i hrane i posvetiti malo svog vremena.

Možete im pomoći i podrškom programima sterilizacije i kastracije koji smanjuju neželjeno razmnožavanje i dugoročno smanjuju broj životinja na ulicama. Takođe, edukacija stanovništva o odgovornom vlasništvu je jedan od ključnih faktora u rešavanju ovog problema. Čak i mali doprinos, kao što je informisanje i podizanje svesti ili donacija prihvatilištima, može imati dugoročni efekat i poboljšati status životinja u zajednici.

Zato, sledeći put kada sretnete napuštenu životinju, setite se da to nije njihov izbor. Verovatno su tu zbog ljudske neodgovornosti i ravnodušnosti, a ostaju na ulici zato što mnogi misle da to nije njihov problem. Ali može drugačije. Ne budite kao svi koji žure, gube saosećajnost i zaboravljaju šta je važno. Učinite nešto drugačije i oplemenite sebe! Osećaj koji dolazi posle je neprocenjiv. Setimo se one stare izreke – dobar čovek je onaj kome se bez straha i zadrške smeše i prilaze deca i životinje. Zato zastanite, pomilujte, osmehnite se, pružite im malo pažnje. Dovoljan je samo trenutak…jer to je velika ljubav!