5 sigurnih znakova da ste iz Niša
Koliko puta ste čuli pitanje: „Je l’ ste vi iz Niša ili iz Niš?“ i kiselo odglumili osmeh kao da ste tu „foru“ čuli prvi put. Jeste li se začudili onog trenutka kad ste shvatili da Zona Zamfirova ima prevod – i pomislili: kako to, prevod sa srpskog na srpski? Ili ste za doručak pojeli burek, četvrtinu, eventualno osminu ako se „pazi linija“, kod „Rajka“ ili „Antona“, prstima, jer burek se ne meri na grame niti jede nožem i viljuškom. To je već krivično delo.
Ako ste se ovde već pronašli – čestitamo! Vi ste pravi Nišlija ili Nišlijka. A evo još 5 sigurnih znakova da ste iz Niša.
- Govorite brzo, glasno i sa puno osećanja – na niškom
Nišlija ne priča – on priča, objašnjava, ubeđuje i raspravlja se u istoj rečenici. I uvek je u pravu. Neće niko njega da uči. Ako nešto pođe po zlu, „će ga napravimo“, jer za Nišliju, pored ostalih Nišlija, „nema strašno“. Posle izdašne i elokventne rasprave, uz poneko „lele“ i još toliko „a, be“, sam sebi kaže: „Ja li ću se pa nerviram?“ Nišlija se ne stidi svog akcenta, po njemu je uvek prepoznatljiv.
- Ne šetate carskim gradom – vi se majete
U Nišu se ne ide u šetnju, ide se u majanje. Orijentiri su jasni: kod Margera, na Trg, kod konja, kod Tvrđave, na amfi, kod Kazandžijskog, kod Delte, kod sata. Adresa je relativan pojam. Majanje nije ciljano kretanje, to je stanje svesti. Krenete „do grada na kratko da nešto završite“, a završite posle tri sata, sa kafom na Bulevaru „od poslednje 200 kinte“, sretnete tri poznanika koje niste videli još od osnovne i… izmaјete se. Ima se za kafu, nema se za sve ostalo, ali majanje mora da se ispoštuje.
- Grad vam je najgori – ali samo kad vi to kažete
Nišlija može da misli sve najgore o svom gradu. Ali ako to isto kaže neko ko nije iz Niša, e, tu već može da dođe do konflikta. Sa strancima? Niš je najlepši, ljudi su najbolji, hrana nenadmašna, energija posebna. O Nišlijama? Tu već ima materijala za celu kafanu. Dok čekate autobus na Trgu i „izmrznete“, proklinjete gradski prevoz, ali kad uđete kažete sebi: „Makar je besplatan.”
- Kafana je institucija
Dok Stevan Sremac, Kalča i Čapa u vašoj glavi i dalje raspravljaju o najnovijim niškim tračevima ispred Kazandžijskog sokačeta, mirisi najbolje hrane vas vuku da prošetate kaldrmom i probate neki od niških specijaliteta. Volite da popijete i pojedete, volite sevdah, bilo u kafani ili kod kuće. Svaka slava i slavlje traju tri dana, kao Sremčeva Ivkova slava, i na slavu se ne zove – na slavu se ide.
- Tepanje je sumnjiva kategorija
Posle kafane, ako se mnogo popije, a malo pojede, ponekad možete da pojedete golem ćutek. Ne, to nije nikakav niški specijalitet – to je tepanje. U Nišu, tepanje se ne odnosi na slatke nadimke i umiljavanje, već na fizičko razrešavanje nesporazuma. Naravno, do njega retko kada dođe… Ali kada se desi, Nišlija stvari rešava onako kako i priča – brzo. A ako ništa, sve se prepriča u sledećoj kafani i daje materijala današnjim Sremčevima.
Ako ste se pronašli u bar tri stavke – nema dileme.
Iz Niša ste. Ili…iz Niš.
