Kako su Beograđani „ukrali“ Zonu Zamfirovu?

Bilo da ste gledali Zonu Zamfirovu sa prevodom ili bez prevoda, do sada već znate da je Hadži Zamfirova ćerka bila najlepša u varoši, da nije htela da  „si uzme pucke“ iako je „s’g oskudacija i skupe su pare”, ali i da je bila  „pobegulja“. Iz nalivpera Stevana Sremca potekla je priča o Zoni, ali se vremenom izjalovila istina iza ove kultne priče. Da je istina još jedna „pobegulja“ svedoče i razne njene verzije koje opisuju „pravu“ Zonu. Ali da li ste znali da ih zapravo ima dve?

Prištinska Zona – Jevrosima Kijametović

Prema jednoj verziji, Sremac je inspiraciju dobio iz istinitog događaja koji mu je ispričao Branislav Nušić, dok je radio kao srpski konzul u Prištini krajem 19. veka. U središtu te priče bila je Jevrosima Kijametović, ćerka bogatog čorbadžije Zamfira, poznata po lepoti i prozvana Zona.

Zaljubila se u Maksima, sina kujundžije Koste, ali je njihovoj ljubavi stao na put sukob između porodica. Maksim je, uprkos sramoti koju je time izazvao, organizovao njenu otmicu, što je u tadašnjem društvu bila velika bruka. Ipak, Zona se kasnije udala za siromašnog, ali poštenog mladića Aleksu Grbića i živela povučeno do smrti 1952. godine. Sahranjena je na Novom groblju u Beogradu, a na njenom grobu i danas piše   „Ovde počiva Zona Zamfirova“.  Zanimljivo je da je iste godine prisustvovala premijeri predstave „Zona Zamfirova“ u Narodnom pozorištu u Beogradu.

Nušić je ovu priču preneo Sremcu, uz molbu da ne pominje Prištinu, pa je pisac radnju preselio u Niš i tako stvorio jedno od svojih najpoznatijih dela.

Niška Zona – Zojica Janković

Prema drugoj verziji prava Zona je zapravo bila Nišlijka Zojica Janković, ćerka bogatog čorbadžije Hadži Smiljana. Sremac je, tokom života u Nišu, bio blizak porodici Jovanović, u koju se Zojica udala za Gavrila Ganeta Jovanovića, vrednog, ali siromašnog mladića iz okoline Niša.

Njihova ljubav, iako društveno nepoželjna, završila se brakom i zajedničkim životom u kome su dobili sedmoro dece. Ali njihov srećan život nije dugo potrajao. Zojica je umrla mlada, a njeni potomci ostali su u Nišu i drugim gradovima, a porodična predanja i danas je dovode u vezu sa Sremčevom junakinjom. Gavrilo se ubrzo ponovo oženio, a zanimljivo je da se i njegova druga žena, sa kojom je dobio još petoro dece, takođe zvala Zojica.

Istina o pravoj Zoni nikada nije potpuno razjašnjena. Moguće je da je Sremac spojio više stvarnih sudbina i likova, ali je sigurno da je atmosferu, govor i karaktere oblikovao prema starom Nišu, koji je dobro poznavao.

Bez obzira na to da li je Zona bila Jevrosima iz Prištine ili Zojica iz Niša, ostala je simbol velike ljubavi, lepote i vremena koje je zauvek sačuvano u Sremčevom delu.

Šta mislite, šta se zapravo tu desilo?

Još jedan primer da je Zona vanvremenska govori i podatak da je film „Zona Zamfirova“ i dalje najgledaniji srpski film ikada snimljen, sa preko milion gledalaca u bioskopima širom Srbije.