Najtužniji spomenik ispod Kalemegdana

Mnogo je aviona ostavilo svoj kitnjast potpis na nebu Beograda, ali malo ko zna čije je ime prvo urezano u tim oblacima čistom petljom, slavom i krvlju. Zvao se Edvard Rusjan i ceo svoj život uložio je u taj let nad prestonicom Srbije. Sam je izabrao kuda će leteti, kao da je znao da se oprašta. Bio je leden dan u decembru kada je mladi avijatičar uzleteo.

Kažu da je čak i njegova bradica bila čudna. Uska i “ufitiljena” kao kod nekog francuskog slikara. Bio je visok, mršav i koščat, punih usana i smeđih očiju. Delovao je umiljato i blago kao svaki zanesenjak. A on čovek nije bio umetnik, bio je pilot. I odlučio je da bude pionir prvog leta nad Beogradom. Dečak rođen u Trstu ispisao je i prve redove naše avijacije i poslednje redove svoje sudbine devetog januara 1911. godine. Publika je bila okupljena širom centra Beograda čekajući prelet mladog Slovenca.

Slabašan avion od platna i drveta dopao je šaka oštrom vetru iznad Kalemegdanske tvrđave. Kao od šale vetar je polomio krilo letelice i Rusjan je znao da je kraj. Avion je pred uplašenim posmatračima počeo da ponire i zabio se blizu bedema beogradske tvrđave naočigled javnosti.

Pad je bio sa smanjene visine jer je avion bio već počeo sletanje. Rusjan je bio živ neko vreme posle pada ali je ubrzo izdahnuo. Potreseni ljudi nisu zaboravili mladog heroja neba. Ispod Kalemegdana na beogradskoj promenadi ovjekovečen je u statui sedeći mladi Rusjan kao spomenik smešten na klupu. Sa njegovom bradicom po kojoj ga pamte posmatra nebo koje je toliko voleo. Nisu ga zaboravili ni njegovi Slovenci pa tako aerodrom u Mariboru nosi njegovo ime, a nose ga i mnogi avioni.

Rusjanov život bio je stvarno filmski, a takav je bio i poslednji pozdrav. Na sahranu mladog pilota došlo je preko 14.000 ljudi. Kada je stradao Rusjan je imao samo 24 godine, ali sećanje na njega živeće večno.