Kako su izdali Beogradskog fantoma

Slavija je bila pozornica, a besni policajci statisti u vreme kada je Beogradski fantom vladao ulicama, a čitava vlast lomila hemijske u kabinetima pokušavajući da ga uhvati. 

Nijedan besan auto nije bio bezbedan, nijedna zaseda uspešna. I poruka fantoma je uvek bila ista: Tom rutom u toliko sati ja ću se provozati Beogradom.

Zamislite bes policije kada im se zločinac unapred najavi, projuri u ukradenim kolima, pusti ih da se lome jureći ga i uredno umakne svaki put. Bes je rastao, a sa njim i popularnost ovog mangupa.

Zvao se Vlada Vasiljević, mada su ga još zvali i “Vasa Opel” ili “Vasa Ključ”. 

Imao je proveren nastup, sjurio bi se od Bulevara niz Beogradsku, uleteo u kružni tok na Slaviji i izvrteo par krugova u besnim automobilima od kojih se najviše pamti beli “porše” dok bi policija pokušavala da ga uhvati.

Postavljali su barikade na ulice, policija je planirala njegove vožnje kao da hvata okorele kriminalce, zvali su stručnjake ali im je fantom vrlo teatralno i vrlo javno izmicao. Toliko se izbezobrazio da je počeo da krade automobile i poznatih sportista. 

Njegov kraj desio se kada je postavljena barikada od dva autobusa. Zakucao se u nju i izleteo iz automobila, ali ga je onda neko potkazao. Naprosto su rekli “on je”.

Dve i po godine zatvora glasila je kazna za krađu dva automobila i ugrožavanje bezbednosti saobraćaja srpske prestonice.

A onda je ovaj beogradski mangup učinio još nešto, potpuno neočekivano i fascinantno. Pobegao je iz zatvora. Ali ne da bi uživao u slobodi, nego da bi terao inat.

Ipak, dolijao je. A nakon odležane kazne više nije izvodio svoje vratolomije. Ipak, legenda već uveliko vozi sećanjem Beograđana.