Niš-Bolonja, preko izlaza Niš sever

Kada su nas prijatelji pitali kojim smo prevoznim sredstvom stigli do Bolonje, zastali smo. Nije bilo jednog odgovora. Auto do Sofije, avion do Milana, metro, bus, voz, koristili smo skoro sve što postoji u modernom saobraćajnom sistemu, da bismo stigli do jedne tačke.

I onda – voz. Ne bilo kakav, već onaj koji ide 300 kilometara na sat, a ti ne osećaš da si u pokretu. Sedite, gledate kroz prozor, razgovarate. Tek kad pogled slučajno padne na displej sa brzinom, shvatite gde ste. I u tom trenutku, gotovo refleksno, pomislite na kuću.

„Evropski grad” nije samo stvar infrastrukture. To je svakodnevno iskustvo u kojem se od tačke A do tačke B dolazi bez razmišljanja, bez planiranja, čekanja ili improvizacije. To je sistem koji funkcioniše u pozadini života, neprimetan upravo zato što je pouzdan.

Niš je grad koji raste i traži svoje mesto u evropskom prostoru. A deo odgovora leži i u tome koliko lako možeš da se krećeš – unutar grada, ka njemu, od njega. Povezanost nije luksuz. Ona je uslov, kao što je uslov i aerodrom čije letove možeš da uzmeš zdravo za gotovo: da neće biti otkazani, pomereni, da ćeš stići na vreme na povezani let.

Italija nas je na to podsetila tiho, bez reči, samo brzinom na tabli u vozu.

Do narednog javljanja, čekamo otvaranje ulaza Niš Sever.

—
Naš novi newsfluenser za 5Vesti je Snežana Andrić, sociološkinja, koja će iz njenog ugla sagledavati trenutne situacije u Nišu.