Sajmište – najmračnija lokacija u Beogradu dobija novi lik

Na levoj obali Save, Staro Sajmište čuva bolnu prošlost. Nekada prostor Beogradskog sajma, simbol modernog grada, tokom rata postao je logor smrti. Ovde su nestajali muškarci, žene, deca i stariji. Više od dvadeset hiljada života ugašeno je u tišini paviljona.

Danas Beograđani prolaze pored njega svakodnevno, ali zemlja i dalje šapuće sećanja. Spomen-ploče i planirani memorijalni muzej podsećaju: istorija nije samo prošlost, već opomena. Mesto gde tišina govori jače od reči i gde se pamti svakodnevni ljudski bol.

Nekadašnji Beogradski sajam, otvoren 1937. godine kao simbol modernosti i napretka, pod okupacijom je postao mesto patnje i smrti.

Kada su nemačke trupe preuzele paviljone, ogradile ih žicom i stvorile Judenlager Semlin, ceo prostor zadrhtao je od straha i bola. Muškarci su ubrzo nestajali, a žene, deca i stariji ostajali su u neprekidnom jeziku gladi, bolesti i tuge. Njihovi dani su prolazili u senkama paviljona, dok su snovi o slobodi bivali polako ugušeni.

U kampu je prošlo više od trideset hiljada ljudi različitih nacionalnosti i uverenja, a život je izgubilo više od dvadeset hiljada duša. Polovina predratne jevrejske zajednice u Srbiji nestala je baš ovde, u ovom mestu gde su svakodnevni koraci sadašnjih Beograđana samo tiha senka istorije.

Kamp je radio sve do sredine 1944. godine, a savezničko bombardovanje delimično je uništilo paviljone. Ipak, sećanje na stradanje nije moglo biti poraženo. Decenijama kasnije počela su obeležavanja i postavljanje spomen ploča. Planira se da centralna kula i ostaci paviljona postanu memorijalni muzej, da se glas žrtava čuje i u vremenu koje dolazi.

Sajmište nas podseća da istorija nije samo zbir datuma i događaja, već i tiha molitva za sve one koji više ne mogu govoriti. To je mesto gde tišina ponekad viče više od svih reči i gde se sećanje pretvara u opomenu za budućnost.