Maša Tomanović terapeutkinja u superviziji dala nam je važan savet koji je posebno važan u ovim tmurnim jesenjim danima koji dolaze. Šta raditi ako vidimo da nekome koga volimo nije dobro.
Kada vidiš da neko koga voliš nije dobro, prvi impuls je da mu pomogneš. Ali pomoć često ne počinje savetom, već pitanjem: „Vidim da ti nije dobro. Hoćeš da mi kažeš šta ti se dešava?“
I onda zaista slušaš.
Da bismo mogli da budemo uz nekoga kome je teško, potrebno je da imamo kapacitet da podnesemo njegovu tugu, strah, krivicu, osećaj nedovoljnosti ili gubitak. Kada nam je tuđi bol previše težak, tada obično kreće: „Ma daj, proći će“, „Nije to ništa“, „Biće sve u redu.“
Mislimo da tešimo drugog, a ponekad zapravo pokušavamo da umirimo sebe.
Ljudi često ćute jer ne žele da opterećuju druge, iako razgovor sa osobom uz koju se osećamo sigurno može doneti osećaj olakšanja, povezanosti i podrške.
Zato pitaj: „Šta ti sada treba od mene?“ Nekada je odgovor samo: „Budi tu.“
Ali biti tu i spasavati nekoga nisu isto.
Podrška je kada stojimo pored čoveka dok on pravi svoje korake. Spasavanje počinje
onda kada mi počnemo da ih pravimo umesto njega: više razmišljamo o njegovom problemu nego on, tražimo rešenja koja on ne traži, ubeđujemo ga da potraži pomoć, nosimo posledice njegovih izbora i osećamo krivicu kada mu nije bolje.
Tu više ne pomažemo samo njemu – polako napuštamo sebe.
Možemo voleti nekoga ko ne želi da se menja. Možemo ga saslušati i pružiti mu ruku. Ali ne možemo želeti njegovu promenu više nego što je želi on.
Tu prestaje spasavanje i počinje granica.
—
Terapeutkinja Maša Tomanović privukla je veliku pažnju primenom svog znanja kojim na društvenim mrežama pomaže ljudima da rasvetle i prevaziđu probleme koji im utiču na svakodnevicu. Zapratite Mašin profil na Instagramu za još ovakvih saveta i potražite je na adresi mašatomanović.rs.
