Ovu godinu obeležili su vreli talasi, pa je septembar više ličio na avgust, a ni oktobar ne zaostaje sa temperaturama. Ako ove dane odlučiš da provedeš u prirodi moguće je da naletiš na zmiju. Prva reakcija većine ljudi je panika. Srce krene brže, noge se ukoče i instinkt kaže „beži odmah“. Ali baš tu većina napravi grešku. U stvarnosti, zmija je mnogo više u strahu od tebe nego ti od nje. Njena prva i najčešća reakcija nije napad, nego povlačenje.
Najčešće ih srećeš u toplijem delu godine, od aprila do oktobra, tada izlaze iz zimskog mirovanja i postaju aktivne jer im toplota omogućava kretanje i lov. Posebno su aktivne u proleće i rano leto, kada se greju na suncu, i krajem leta, kada su u potrazi za hranom. Najviše ih možeš videti ujutru i predveče, dok izbegavaju ekstremne vrućine sredinom dana.
Ako je vidiš na stazi, na kamenu ili u travi, najpametnije što možeš da uradiš je da staneš i napraviš korak unazad. Bez naglih pokreta, bez pokušaja da je oteraš štapom ili kamenom. U ogromnoj većini slučajeva, čim oseti vibracije i shvati da si tu, sama će se skliznuti u žbunje ili nestati u travi. Ljudi često ne znaju da zmije ne jure ljude, one se zapravo trude da ih izbegnu.
Važno je i ovo: ne diraj je. Čak i ako izgleda mala ili „bezopasna“, ne postoji razlog da se približavaš ili proveravaš šta je. U Srbiji ima i otrovnica, ali čak i one napadaju samo kada se osećaju ugroženo i pritisnuto. Problem nastaje kada ljudi pokušaju da budu hrabri na pogrešan način, pa krenu da je diraju ili isteruju iz blizine.
Ako se zmija pojavi u dvorištu, pored kuće ili na mestu gde ima dece, najbolja opcija nije improvizacija nego poziv stručnim službama. Ljudi koji se time bave znaju kako da je uklone bezbedno, i za životinju i za ljude. To je uvek bolji izbor nego „ja ću to sam“.
Najvažniji deo priče dolazi ako dođe do ujeda, što je retko, ali moguće. Tada nema trčanja, nema dramatike, nema pokušaja da se „isisava otrov“ ili da se rana seče. Najbitnije je ostati miran, što manje se kretati i što pre stići do lekara. Brzina reakcije je važna, ali mirnoća je još važnija jer pokret ubrzava širenje potencijalnog otrova.
I na kraju, možda najbitnija stvar koju treba zapamtiti: susret sa zmijom u prirodi nije nikakav horor scenario. To je samo deo prirode u kojoj si ušao kao gost. Ako se ponašaš smireno i bez naglih poteza, u većini slučajeva ćeš je gledati svega nekoliko sekundi pre nego što nestane iz vida.
