Spomenik oslobodiocima Niša jedan je od najznačajnijih simbola grada. Njegov istorijski značaj, položaj na centralnom gradskom trgu i snažna veza sa oslobodilačkom istorijom Niša, čine ga kulturnim dobrom koje nije namenjeno samo dnevnom posmatranju. On je deo gradskog pejzaža, a samim tim i deo identiteta grada tokom celog dana – uključujući i noć.
U Nišu, kao i u mnogim gradovima u Srbiji, spomenici, mnoge istorijske zgrade, česme, arheološki nalazi, kao i drugi elementi kulturnog nasledja, tokom dana imaju jasnu vizuelnu prisutnost, koja posle zalaska sunca praktično “nestaje”. Tamo gde postoji osvetljenje, ono je često postavljeno bez celovitog svetlosnog projekta. Posledica je paradoksalna: grad ulaže u zaštitu i obnovu kulturnog dobra, ali ga noću ne prikazuje u njegovoj punoj vrednosti.
Upravo zato način na koji je spomenik osvetljen nije samo pitanje tehnike ili estetike. Osvetljenje je deo načina na koji Niš predstavlja, tumači i čuva svoje kulturno nasledje.
Na noćnom snimku spomenika uočava se ozbiljan nedostatak: svetlost uglavnom doseže do donjeg dela spomeničke kompozicije, dok njeni viši i vizuelno najznačajniji delovi ostaju nedovoljno osvetljeni. Takvo osvetljenje ne omogućava da se u celini sagleda arhitektonsko-skulpturalna kompozicija. Spomenik formalno jeste osvetljen, ali sigurno nije adekvatno prezentovan.
Zašto je to posebno važno u trenutku kada se na spomeniku izvode radovi na sanaciji tj. popravci?
Sanacija spomenika je prilika koja se ne sme svesti samo na dovodjenje materijala i konstrukcije u odgovarajuće stanje. Ona bi trebala da obuhvati i pitanje buduće prezentacije spomenika. Ako se već interveniše na KULTURNOM DOBRU, opravdano je istovremeno definisati i njegovo savremeno noćno osvetljenje.
Drugim rečima, to bi značilo da svaka sanacija značajnijeg kulturnog dobra u javnom prostoru trebala da otvori i pitanje njegovog noćnog osvetljenja. To bi moglo postati deo standardne procedure: procena postojećeg stanja, analiza vizuelne značajnosti, izrada svetlosnog koncepta, izbor odgovarajuće opreme, probno osvetlenje, merenje efekata i konačno podešavanje sistema. Na taj način bi se od pojedinačnih intervencija mogao razviti sistemski program osvetljavanja kulturnih dobara u javnom prostoru Niša i, zašto ne, u celoj Srbiji.
Spomenik oslobodiocima Niša zato može biti više od jednog uspešno osvetljenog spomenika. On može postati pilot-projekt novog pristupa u kome se svetlost tretira kao deo zaštite, prezentacije i kulturne politike našeg voljenog grada. Jer, dobro osvetljen spomenik nije samo vidljiviji. On postaje prisutniji u svesti gradjana, prepoznatljiviji posetiocma i aktivniji deo niškog života. Naime, svetlost mu ne dodaje istorijski značaj – ona omogućava da taj značaj bude vidljiv i posle zalaska sunca.
I na kraju, u tom smislu, sanacija Spomenika oslobodiocima Niša predstavlja pravu priliku da Niš pokaže kako se kulturno nasledje ne samo obnavlja, već i savremeno, odgovorno i dostojanstveno predstavlja javnosti!
—
Ivan Redi, arhitekta i predsednik Saveta za kulturno stvaralaštvo Grada Niša
