Kada razmišljamo o prirodnim resursima kojih bi svetu moglo da ponestane, pesak verovatno nije među prvima koji nam padaju na pamet. Ipak, čovečanstvo godišnje koristi oko 50 milijardi tona peska i šljunka, što ih čini drugim najviše korišćenim prirodnim resursom na planeti, odmah posle vode. Pesak je jedan od temelja savremenog života – ugrađen je u naše zgrade i puteve, ali se koristi i u proizvodnji stakla, elektronike i brojnih drugih proizvoda koje svakodnevno koristimo. I upravo tu nastaje paradoks: iako peska na planeti ima u izobilju, samo određene vrste imaju svojstva koja odgovaraju potrebama građevinske industrije, koja je njegov najveći potrošač. Pustinjski pesak, na primer, uglavnom nije pogodan za proizvodnju betona, jer su njegova zrna dugotrajnim delovanjem vetra postala previše glatka i zaobljena. Zbog toga se ogromne količine peska vade iz reka, jezera i mora, a u pojedinim delovima sveta eksploatacija je već premašila brzinu kojom priroda može da obnovi njegove zalihe. Posledice takvog pritiska nisu zanemarljive: intenzivno vađenje peska može da ubrza eroziju, promeni rečne tokove, uništi prirodna staništa i ugrozi zajednice koje od tih ekosistema zavise. Pesak se zato sve manje posmatra kao praktično neograničena sirovina, a sve više kao važan resurs čija eksploatacija zahteva odgovornije upravljanje. Rešenja se traže u većoj upotrebi recikliranog građevinskog materijala, drobljenog kamena i drugih alternativa koje mogu da smanje pritisak na prirodne izvore peska. Kako gradovi širom sveta nastavljaju da rastu, raste i potražnja za ovom gotovo neprimetnom, ali nezamenljivom sirovinom. Možda najveći paradoks ove priče jeste da je pesak, na planeti koja ga naizgled ima u izobilju, postao resurs čija održiva dostupnost više ne može da se podrazumeva.
—
Za 5vesti piše njuzfluenserka Lidija Zelić, direktorka Udruženja Biogas Srbija i sagovornica koja se bavi temama održivosti, energetike i zelenih inovacija. Kroz njene autorske tekstove pratićemo kako ideje o pametnim i prirodi bližim gradovima postaju deo stvarnosti.
