Svaki put kada ChatGPT-u postavimo pitanje, iza odgovora koji dobijemo za nekoliko sekundi krije se potrošnja dva resursa koja sa digitalnim svetom na prvi pogled nemaju mnogo veze – struje i vode. Naši upiti obrađuju se u velikim data centrima, u kojima hiljade specijalizovanih procesora istovremeno obavljaju složene računarske operacije. Da veštačka inteligencija troši ogromne količine električne energije verovatno više nikoga ne iznenađuje, a prema procenama Međunarodne agencije za energiju, data centri bi do 2030. godine mogli da troše više nego dvostruko više struje nego 2024. Mnogo je manje poznato da AI ima i značajan vodni otisak, između ostalog zbog hlađenja data centara, proizvodnje električne energije i proizvodnje čipova. Prema procenama istraživača, već 2027. godine potrebe veštačke inteligencije za vodom na globalnom nivou mogle bi da budu ogromne, a poređenja radi, reč je o količini približno četiri do šest puta većoj od ukupne količine vode koju Danska godišnje koristi iz svojih vodnih izvora. Problem je posebno izražen u područjima koja se već suočavaju sa nestašicom vode, jer data centri tada dodatno povećavaju pritisak na postojeće vodne resurse. Tehnološke kompanije zato pokušavaju da smanje potrošnju korišćenjem reciklirane vode i sistema hlađenja u kojima se ista voda koristi više puta. Kako se upotreba AI-ja ubrzano širi, raste i pritisak na resurse neophodne za njegovo funkcionisanje. Veštačka inteligencija možda jeste tehnologija budućnosti, ali njena budućnost zavisi od dva najosnovnija resursa na planeti – energije i vode. Zato pravi izazov neće biti samo koliko brzo možemo da razvijamo AI, već kako da njegov razvoj ne postane novi teret za resurse koji su već ograničeni.
–
Za 5vesti piše njuzfluenserka Lidija Zelić, direktorka Udruženja Biogas Srbija i sagovornica koja se bavi temama održivosti, energetike i zelenih inovacija. Kroz njene autorske tekstove pratićemo kako ideje o pametnim i prirodi bližim gradovima postaju deo stvarnosti.
