Kao Trail cleaner, čisteći najzabitije delove prirode naše Srbije, dok bi iz divljine iznosio tuđe komade smeća, konstantno me mučilo jedno pitanje: ZAŠTO? Zašto neko donese smeće u netaknutu prirodu i zašto ne razmišljamo o posledicama te „jedne” flaše bačene kroz prozor automobila? Često bi se pitao ZAŠTO JA uopšte radim ovo što radim…Iz tog revolta i želje za promenom rođen je stav i moj lični moto: „Oću, šta mi teško!”
Istina je jednostavna, šteta ne nastaje isključivo iz zlih namera, već u najvećoj meri iz čistog neznanja. Pravi primer za to čeka nas svakog jutra u sopstvenom kupatilu.
Ako ne zatvarate slavinu dok perete zube i umivate se, bezrazložno prospete oko 6 litara vode, po samo jednom ulasku u kupatilo. Na nivou godine, jedna prosečna četvoročlana porodica na ovaj način okvirno baci neverovatnih 24.000 litara čiste vode! To je količina dovoljna da se napuni čak 48.000 flašica od pola litre.
Sa druge strane, osoba koja svesno zatvara slavinu za čitav proces potroši svega 0,3 litre.
Razlika između nemara i odgovornosti staje u jedan jednostavan pokret ruku. Sledeći put kada stanete pred ogledalo, pomislite na onih prosutih 48.000 flašica. Male navike ostavljaju ogroman trag.
… A vi, za početak promenite svoje, jer… Šta vam teško?
Za 5vesti piše Miloš Stanojević, ekološki aktivista, osnivač inicijative Plogging Serbia, autor i voditelj emisije „EKO MANIJA(K)“
