Na kraju jednog veka bio je dečak. Na početku četvrte decenije postao je neko ko svet posmatra drugačije. Nostalgija je osnovna boja. Boja istina koja nam život sasipa u lice. U tridesetim sve češće završavamo u carstvu „stvari kakve su nekad bile“. Emocionalno, fizički, životno. Mi smo generacija u sredini krajnosti.
Pamtimo da nije bilo lako, iako je bilo sadržajno – ali ne zaboravljamo da je pametnije usvojiti nove trikove za „čuvanje svih ovaca na broju“ u gustoj šumi savremenosti.
Sentimentalni i prepuni iskustava, nasleđenih i stečenih trauma, tridesetogodišnjaci su putnici kroz vreme. Koferi uvek spremni, glava puna planova, rukav prepun kečeva. Zvanična deviza – „Samo probaj i videćeš!“
Na ulazu u dinamiku naših dana stoji natpis – „Hronična degustacija sitnih hedonizama“. Svi dobrodošli? – Apsolutno ne. Degustatori biraju. Dvadesete deluju kao fotografije iz telefona koji više ne koristimo. Blizu su, na klik, a kao da pripadaju nekom drugom. Recept za sreću uz koji niko nije priložio spisak neželjenih reakcija. Sadašnjost zadirkuje ono što smo bili. Dobar ukus i umornije telo ne pristaju na kompromis. I ne, ne idemo više na kafu ako to zaista ne želimo. Bez obzira na to šta natalna karta kaže.
–
Nemanja Dragaš, svestrani umetnik iz Beograda, nagrađivani autor, producent, glumac i dizajner unikatnih kaftana. U slobodno vreme bavi se pozajmljivanjem glasa, a za portal 5vesti pozajmio je svoj unutrašnji.
