Projekat „Ćirilicom kroz Srbiju“ pretvorio je zidove škola, biblioteka i kulturnih centara širom zemlje u velika umetnička dela posvećena srpskom pismu. U okviru prve faze projekta, čak 12 mesta u Srbiji dobilo je murale sa ćiriličnim slovima, a cilj cele akcije je očuvanje nacionalnog identiteta i promocija ćirilice među mlađim generacijama.
Murali su osvanuli u Njegoševu, Čortanovcima, Ubu, Bajinoj Bašti, Priboju, Džurovu kod Prijepolja, Crnoj Travi, Medveđi, Lebanu, Đunisu kod Kruševca, Jakovu i Opovu, dok organizatori najavljuju da će projekat uskoro biti proširen na ukupno 30 mesta širom Srbije. Posebnu pažnju privukli su radovi kaligrafa Dušana Mišića, koji je oslikao ćirilična slova u modernom street art stilu.
Ipak, projekat nije svuda prošao bez reakcija. U Subotici su se pojedini građani i aktivisti pobunili zbog ideje da se ćirilica kroz murale nameće kao dominantan simbol u multietničkoj sredini u kojoj se tradicionalno koriste i latinica i jezici manjina. Na društvenim mrežama pojavile su se rasprave o tome da li javni prostor treba da promoviše samo jedno pismo ili kulturnu raznolikost grada. Deo građana podržao je projekat kao očuvanje tradicije, dok su drugi smatrali da bi trebalo ravnopravno predstavljati oba pisma.
Subotica je i ranije bila grad u kojem su murali izazivali pažnju i podele — od umetničkih projekata na Korzou do patriotskih i političkih murala koji su često pokretali polemike među građanima.
Organizatori projekta poručuju da cilj nije sukob pisama, već očuvanje ćirilice kao dela kulturnog identiteta Srbije. Navode da murali predstavljaju pokušaj da se tradicionalno pismo približi mlađim generacijama kroz savremenu umetnost i urbanu kulturu.
