Imunolog Irena Vuković odgovara na jedno od gorućih pitanja našeg vremena – zašto ljudi veruju u teorije zavere i šta je u njima toliko privlačnog prosečnom čoveku, čak i ako negde oseća da bi trebalo preciznije da ih preispita. Sve se može objasniti analogijom “plišanog mede”. Njen tekst za City and me prenosimo vam u celosti.
Brojevi retko vraćaju sigurnost tamo gde emotivno obojeno iskustvo budi strah. A bolesti od kojih vakcine štite su one kojih se više ne bojimo. A i kako bismo kad ih decenijama unazad nema? Pa ih zovemo dečijim, kao da to znači da su bezazlene.
Pa kažemo: higijena je danas bolja , ne trebaju nam vakcine. Ako je higijena danas toliko bolja kako to da je dovoljno da jedno dete ima gliste u vrtićkoj grupi i odjednom svi pijemo roze sirup? I šta ćemo sa virusima koji se prenose respiratornim putem: opraćemo ruke dva puta?
Ako sva deca na rođenju u bolnici dobiju na poklon plišanog medu, neko će dobiti epilepsiju, drugo autizam, treće alergiju na kikiriki… možemo li plišanog drugara kriviti za sve to? Isto je i sa vakcinama.
Više puta sam rekla, ali ponoviću: mozak se loži na poznato. Evolutivno, mozgu je potrebno da pronađe vezu i tamo gde je nema. Jer sve je bolje od: ne znamo.
Posebno kad je tu ta saosećajna i blaga gospođa sa Instagrama koja tvrdi da će lečiti uzrok, a ne posledicu, suptilno provlačeći kako baš i ne znamo šta je sve u tim vakcinama.
Ne verujemo u teorije zavere zato što smo glupi i neobrazovani.
Moja baba je imala samo osnovnu školu, al joj je doktor u selu bio u rangu božanstva. Verujemo u teorije zavere iz straha od nepoznatog. Pa čitamo sastav vakcina i guglamo i gledamo proizvođača pa još malo guglamo, pa naiđemo na neki grafikon gde se poredi porast učestalosti autizma i vakcinacije pa nam to sve nekako logično do te mere da ne znamo kako to ranije nismo videli, pa nam nekako logično da je onaj pedijatar potkupljen jer realno male su plate u zdravstvu. I tu brojevi više ne pomažu
Tu milioni života koje vakcine spase svake godine više ne znače ništa. Jer, uvučeni smo u spiralu. I teško da možemo nazad.
