Jedan od najvažnijih ciljeva ravoja savremenog Niša, svakako je i onaj koji javnim gradskim postorima pruža predpostavke za stvaralačke procese, koji ga čine lepšim, toplijim i prisnijim. Zapravo, čine ga sredinom u kojoj ćemo, kao gradjani i posetioci, uživati, ali i sprečiti propadanje njegovih javnih prostora, uz podizanje gradjanske svesti i odgovornosti. Svako odlaganje kompleksnih aktivnosti na tom putu vodilo bi daljem gubljenju gradskog, ali i evropskog duha Niša.
Inicijativom “ZA LEPŠI NIŠ – BALKANSKA I DAVIDOVA ULICA” želelo se da se taj cilj generalno obnovi, unapredi, a onda i trajno zadrži. Ovim procesom nije zagovaran skup, megalomanski, niti nerealan predlog, već ostvariv i investiciono realan projekat, kroz koji bi se svako ulaganje višestruko vratilo u vidu lepše i zdravije sredine za građane, ali i u vidu bogatije i privlačnije turističke ponude za goste Niša. Razlog da se kao pilot javni prostor uzmu Balkanska i Davidova ulica, koje uz Trg kralja Milana čine centralnu gradsku ambijentalnu celinu, je činjenica da su trenutno u vrlo lošem stanju i služe prevashodno kao parking prostor i mesto za odlaganje komunalnog otpada. (vidi sliku) U medjuvremenu, kontejneri za smeće su izgradjeni kao podzemni, u Davidovoj ulici.
Na osnovu date Inicijative usvojen je Generalni plan regulacije GO Medijana na Skupštini grada, čime su stvorene predpostavke da ove dve ulice isključe parkiranje automobila i uvede se integrisani režim saobraćaja.
Ove dve ulice povezuje zgrada Sinagoge, istorijski spomenik iz 1925. godine, nekadašnji hram vere, a današnji hram kulture i izložbeni prostor Narodnog muzeja u Nišu. Obe ulice povezane su i sa šetalištem, kejom Kola srpskih sestara, dok Balkanska ulica direktono izlazi i na plato pred bistom umetnice i heroine Nadežde Petrović. U okviru planskog zahvata nalazi se i bioskop KUPINA (u medjuvremenu je zatvoren), sa vrlo raznovrsnim kulturnim programom, ali i Galerija savremene likovne umetnosti, Feedback, DELI centar, kao i nekoliko lokala.
Kada su se stekli odredjeni prostorni i tehnički uslovi, u ceo proces uključili su se studenti četvrte godine Gradjevinski-arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Nišu. Oni su, u toku zimskog semestra, iz predmeta Studija urbanizam, radili semestralni rad koji se tiče revitalizacije, fizičke i funkcionalne, Balkanske i Davidove ulice sa okolnim prostorima. Značajno je da je po završetku planerske faze organizovana izložba svih radova, a najbolji rad je biran glasovima svih učesnika. Izložba je bila organizovana u Sinagogi.
Šansu da dožive prostor Balkanske ulice dobili su i učenici Umetničke škole. Svoje mnogobrojene štafelaje rasporedili su prstorom cele ulice i sa radošću isticali svoje zadovoljstvo idejom i prostorom, koji će ubuduće pripadati njima, i u kome će oni moći da stvaraju i pokažu svoj talent u svim oblastima.
Zatvaranjem Balkanske ulice obeleženo je i sto godina od smrti velike umetnice i heroine Nadežde Petrović, a u “Deli prostoru”, u organizaciji “Biroa 4321”, održana je tribina na kojoj je predstavljena ideja Inicijative “Za lepši Niš”.
Najveću promenu atmosfere u Balkanskoj ulici doneli su ulični svirači, mladi slikari, kao i Mladi ambasadori, koji su sadili cveće u sveže oslikane žardinjere. Zamenili su time kontejnere, koji su do tada bili primer gradskog rugla, a nije bilo više ni odpada, razbacanih kesa, limenki i plastičnih flaša.
Posebno atraktivna scena u ulici, na muziku uličnih svirača, blo je cupkanje posetioci ulice, koji su došli da iz “prve ruke” vide i osete kako će izgledati u budućnosti “NIŠKI MONMARTR”. Pri tome, uživali su i u muralu na zidu bioskopa KUPINA. Njega je kao poklon gradu, oslikao mladi umetnik, student Fakulteta umetnosti u Nišu, Lazar Krpović.
“Nišlije će ovim ulicama udahnuti dušu”, kazali su tom prilikom osnivači Inicijative “Za lepši Niš”, vidno uzbudjeni scenama koje su se smenjivale kao na filmskoj traci.
(kraj prvog dela)
Autor: Ivan Redi, arh.
